Kako izdržati izolaciju i sačuvati mentalno zdravlje
U situaciji kada je ceo svet u borbi protiv bolesti koja je nepoznata zdravstvenim stručnjacima, neophodno je primeniti mere koje su poznate od ranije u sličnim situacijama. Svakako prvim proglašenjem Vanrednog stanja, kod svakog se javlja otpor sa pitanjima: „Da li je to stvarno neophodno?“, „Da li to stvarno pomaže?“ sa idejom da se ne može to prevazići niti preživeti.
Ali da se vratimo na početak, na vreme pre početka epidemije. Većina nas živi životom koji je isprogramiran, isplaniran od početka do kraja. Radne obaveze i obaveze oko porodice i prijatelja svakodnevno su se smenjivale, često su uticale na nedostatak slobodnog vremena za svakodnevne aktivnosti… I odjednom, posle godina aktivnog života, javlja se molba, ponekad i naređenje, da se sve to svede na stan ili kuću, u zavisnosti od onoga gde ko živi, i da se čekaju sledeće instrukcije.
Otpori su jaki kod većine
Pre svega prisutna je negacija u smislu da li je to neophodno. Svako pomisli „da se njemu neće desiti infekcija“, „da je sve to previše surovo“, „da niko ne može takav sistem da izdrži“ … do straha da li je osoba došla u kontakt sa obolelim i da li će u tom slučaju imati simptome, možda i teške, da li će preneti na bližnje, da li će, ako se ništa ne desi moći da nastavi sa „normalnim životom“, da li će… da li će… Roje se pitanja, vedre i crne misli i ukoliko se ne prekine sa tim lancem, rizikuje se da se javi anksioznost, a kod nekog i depresija.
Često se čuje pitanje: „Kako prevazići ove strahove?“. Nije lako adaptirati se na samoću i monotoniju nakon aktivnog života. Ali lakše će se prevazići ukoliko sebi postavimo neke ciljeve, svakodnevnim planiranjem dnevnih aktivnosti. Aktivnosti je potrebno uskladiti sa stambenim mogućnostima dnevnim obavezama. Dan se planira od jutra. Bitno je ustajati u isto vreme svakog jutra. Važno je da se ustane odmah nakon buđenja i da to bude do 8h ujutro. Poneko ima mogućnost da radi od kuće te mu se većina dana svede na slične aktivnosti kao pre Vanrednog stanja s tom razlikom što ne mora da „gubi vreme“ na putu do i od posla. Za one koji ne rade, nakon ustajanja počinju tzv. jutarnji rituali: lagane vežbe, priprema doručka, kafe, čaja (da li samo za sebe ili i za ukućane). Nakon toga poželjno je uključiti neke aktivnosti kao što su preslaganje stvari po ormanu, izbacivanje stare garderobe, čišćenje delova životnog prostora koji nisu odavno čišćeni ili nešto tog tipa što uspeva da skrene misli sa aktuelne situacije. Posle ovakve aktivnosti, sledeće što bi bilo preporučljivo je opredeliti se za knjigu, neko štivo koje ste davno želeli da pročitate, a niste mogli. Tokom popodneva, nakon ručka poželjno je ako je porodica u pitanju, obaviti razgovor, pokrenuti neke teme koje su vedrije u odnosu koje su svakodnevne. Ponekad pokrenuti i manje vedre teme za koje se čini da su možda „potisnute pod tepih“. Predveče se baviti manje motoričkim aktivnostima i pripremati organizam za spavanje.
Planiranje dnevnih aktivnosti je blagotvorno za svakog ko je, a i ko nije do ovog Vanrednog stanja imao aktivan život. Time se omogućava organizmu da se adaptira na nove životne uslove, da se održava mentalni tonus, da se nastavi briga o sebi i bližnjima pa kad se sve bude polako vraćalo u normalne životne tokove, da bi se na što lakši način adaptirali na pređašnje aktivnosti.
Svakako poštovati sve mere dezinfekcije, rastojanja kada se izlazi iz kuće i pridržavati se mera koje su preporučene kako bi se smanjio rizik zaraze i time skratilo vreme Vanrednog stanja te tako pomoći sebi i ostalima da se na što lakši način vratimo u „normalno stanje“.