Šta je zavisnost od kockanja? Zavisnost od kockanja je poremećaj koji je dosegao ogromne razmere. Kockanje može biti patološko i normalno.
Patološko kockanje je bolest gde osoba ne može da se odupre impulsima za kockanjem, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih, porodičnih, profesionalnih i socijalnih problema.
Sa druge strane imamo normalno kockanje. Pod normalnim kockanjem, podrazumevamo društveno prihvatljivo kockanje. Osoba koja normalno kocka može da ograniči svoje gubitke i zaustavi se “dok još dobija”. Ona je motivisana željom za zabavom (razonodom), a manje zadovoljenjima konfliktin potreba.
TIPOVI KOCKARA
Igranje igara na sreću (kockanje) je u velikom broju zemalja legalizovano. Postoji nekoliko tipova kockara:
- socijalni, rekreativni (društveno prihvatljiv tip kockanja)
- svakodnevni (ozbiljni) kockari
- antisocijalni kockari
- profesionalni kockari
- problematični kockari
- patološko kockanje- zavisnost od kockanja (kockari koji čeznu za uzbuđenjem i kockari koji beže od problema-simptomatski kockari)
Socijalni, rekreativni- društveno prihvatljiv tip kockanja pripada najvećoj grupi. Oni upražnjavaju kockanje kao jedan od mnogih vidova zabave. Nije im glavna zabava, o kockanju retko razmišljaju. Kockanje nije rezultat bilo kakvih negativnih iskustava,. Epizode kockanja su retke, ali mogu postojati i neke redovne aktivnosti (mesečno poker, povremeno tokom odmora, …). Ne postoje veći finansijski problemi kao posledica kockanja.
Svakodnevni (ozbiljni) kockari kockanje je važan deo njihovog života, ali nije problem da propuste ako aktuelno nisu u mogućnosti da učestvuju u kockanju. Uglavnom su skoncentrisani na jedan oblik kockanja (poker, sportska kladionica). Novac nije pozajmljen iz bilo kog izvora (uključujući kreditne kartice). Ne jure se gubici, ni jedan životni aspekt nije pogođen kockanjem. Velik je rizik od razvijanja patološkog kockanja.
Antisocijalni kockari angažuje se u kriminalnim aktivnostila, prevarama. Kockanje je metod da ukrade novac. Spremni su na kriminogenu radnju ne bi li vratili dug.
Profesionalni kockari retko gube kontrolu prilikom kockanja. Kockanje je metodično i planirano. Mogu da suzdrže od patološkog kockanja. Kockanje je njihov primarni izvor prihoda. Velik je rizik od razvijanja zavisnosti od kockanja.
Problematični kockari imaju između 1 i 3 simptoma što ih približava zavisnicima od kocke. Imaju više problema vezanih za kockanje u više životnih oblasti (porodica, profesinalne oblasti, socijalno okruženje, …). Manja je efikasnost na poslu. Dugoročni ciljevi i ambicije se povremeno zamenjuju kockanjem. Kockar obično pravi “apstinenciju od kockanja” kako bi dokazao da “nema problema sa kockanjem”. Često postoji netolerancija na gubitke neraspoloženjem ili pokušajem da povrate izgubljeno.
Patološko kockanje imaju četiri ili više problema sa kockanjem. Razlikuju se dve grupe patoloških kockara:
- kockari koji čeznu za uzbuđenjem– reaguju na kockanje neobičnim stepenom uzbuđenja, ali to retko ispoljavaju. Najčešće igraju: rulet, karte, sportsku kladionicu. Pobeda može dovesti do povećanja uloga. Uzbuđenje prilikom kockanja je izuzetno prijatno i dostizanje istog postaje glavni fokus u životu kockara. U ovoj kategoriji uglavnom su muškarci. Ovi kockari su dominatni, kontrolišući, manipulativni sa visokim Egom. Oni sebe vide kao prijateljsku, društvenu, šarmantnu i velikodušnu osobu. Njihov IQ je iznad proseka, ali imaju po običaju nisko samopouzdanje. Počinju da se kockaju u tinejdžerskim godinama, postavljanjem opklade na sportske događaje ili igranje karata sa rođacima i prijateljima.
- kockari koji beže od problema- simptomatski kockari– ovom tipu pripada najveći broj kockara muškaraca i žena. Imaju nisko samopouzdanje, skloni su laganju i manipulisanju, prolaze kroz četiri faze razvoja zavisnosti od kocke. Kockanje postaje problem kasnije u životu (posle 30-te godine), igraju igre na sreću: slot mašine, elektronski rulet, video poker, internet…Kockaju da pobegnu od problema. Odgovorni su u većini oblasti života. Često su žrtve zlostavljanja. Brzo razvijaju zavisnost od kocke. Obično traže pomoć za svoje kockanje 6 meseci do 3 godine nakon početka problema. Ukoliko se kockanje zameni drugim aktivnostima, mogu dugo da apstiniraju. Saradljivi su i brzo se oporavljaju.
Kao i sve bolesti zavisnosti i zavisnost od kocke se leči. Neophodno je početi sa lečenjem čim se prepozna problem jer su posledice manje i brže se saniraju.