Mentalno zdravlje jednog člana porodice retko ostaje samo njegova stvar. Kada se pojave depresija, anksioznost, zavisnost ili drugi psihički problemi, njihov uticaj često se oseća u celoj porodici – u odnosu između partnera, u odnosu roditelja i dece, ali i u odnosima među samom decom.
Ponekad se supružnici udalje jer više ne znaju kako da razgovaraju. Ponekad roditelj teško razume promenu u ponašanju svog deteta. Nekada se braća i sestre nađu u potpuno novoj dinamici, jer se pažnja cele porodice usmeri na člana kome je potrebna pomoć.
A onda se ne menjaju samo odnosi unutar porodice. Kada porodica pokušava da sakrije problem od drugih, često počinje da se udaljava i od prijatelja, rodbine i ljudi koji su joj ranije bili bliski. Pozivi se odbijaju. Druženja se izbegavaju. O problemu se ne govori. Porodica pokušava da funkcioniše kao da je sve u redu, dok se istovremeno sve više zatvara u sebe.
Mentalni problemi tako mogu promeniti način na koji cela porodica živi, razgovara, brine i povezuje se.
Kada problem jedne osobe postane problem cele porodice
Kada se jedan član porodice psihički promeni, ostali članovi često pokušavaju da pronađu način da mu pomognu. Međutim, ne znaju uvek šta da urade.
Partner može pokušavati da „pokrene“ osobu koja je depresivna. Roditelj može pojačati kontrolu nad detetom iz straha da će mu se nešto dogoditi. Deca mogu osećati da se u porodici nešto promenilo, ali ne razumeju šta.
Svi reaguju na isti problem, ali svako iz svoje pozicije. Zbog toga se vremenom mogu pojaviti nerazumevanje, ljutnja, krivica, povlačenje i međusobne optužbe.
Nije retkost da porodica počne da se bori ne samo sa problemom, već i jedni sa drugima.
Kada se promeni odnos između partnera
Problemi mentalnog zdravlja mogu snažno uticati na partnerski odnos.
Bliskost može da se izgubi. Razgovori mogu postati kratki i površni. Ono što je nekada bilo zajedničko može postati izvor konflikta.
Jedan partner možda ima osećaj da sve mora sam. Drugi se može osećati neshvaćeno, odbačeno ili krivo zato što više nema snage da bude isti kao ranije.
Ponekad se partneri toliko dugo bave posledicama problema da više ne uspevaju da razgovaraju o onome što se zaista događa između njih.
Zato problem u braku nije uvek samo „bračni problem“. Ponekad je potrebno sagledati i psihičko stanje oba partnera i okolnosti koje utiču na njihov odnos.
A šta se događa sa decom?
Deca veoma često osećaju promenu u porodici i kada odrasli misle da je od njih uspešno kriju.
Mogu postati zabrinutija, povučenija, ljutita ili nesigurna. Mogu početi da preuzimaju ulogu koja nije primerena njihovom uzrastu – da brinu o roditelju, da pokušavaju da smiruju konflikte ili da osećaju odgovornost za ono što se događa kod kuće.
Ni odnosi među decom nisu imuni na promene. Jedno dete može dobiti više pažnje zato što ima problem, dok se drugo oseća zapostavljeno. Braća i sestre mogu početi da se takmiče za pažnju roditelja ili da se međusobno udalje.
Zato je važno posmatrati porodicu kao celinu, a ne samo osobu kod koje je problem prvi primećen.
Kada porodica počne da se udaljava od drugih ljudi
Postoji još jedna promena o kojoj se mnogo ređe govori.
Porodica koja se suočava sa psihičkim problemom često želi da ga sakrije od okoline.
Ne želi pitanja. Ne želi komentare. Ne želi sažaljenje. Ponekad se plaši osude ili toga da će drugi drugačije gledati na člana porodice.
Zato se počinje povlačiti. Otkazuju se druženja. Prestaju se pozivati prijatelji. Kontakti sa rodbinom postaju ređi. Ono što je trebalo da bude način zaštite porodice može je, vremenom, dodatno izolovati.
Porodica tako može ostati sama upravo onda kada joj je podrška najpotrebnija.
Nije lako tražiti pomoć kada problem više nije samo vaš
Kada problem počne da utiče na celu porodicu, često se postavlja pitanje: kome se zapravo treba obratiti?
Da li pomoć treba da potraži osoba koja pati? Partner? Roditelj? Dete? Cela porodica?
Odgovor nije isti za svaku porodicu. Nekada je potrebna individualna psihoterapija ili psihijatrijska procena. Nekada partnerska terapija. U nekim situacijama važan deo pomoći može biti i porodična terapija, u kojoj se pažnja usmerava na odnose, komunikaciju i obrasce koji su se razvili unutar porodice.
Cilj nije pronaći krivca. Cilj je razumeti šta se porodici događa i kako može ponovo da funkcioniše na zdraviji
Ne mora sve da se raspadne da biste potražili pomoć
Porodice često čekaju predugo. Čekaju da prođe. Da se stvari smire. Da dete „izraste iz toga“. Da se partner promeni. Da se ponovo uspostavi komunikacija.
Ali nekada se problem ne rešava sam od sebe. A što duže traje, to više utiče na odnose među članovima porodice.
Potražiti stručnu pomoć ne znači priznati da je porodica neuspešna.
Znači prepoznati da je porodici potrebna podrška.
Jer kada problem počne da menja odnose između ljudi koje volimo, pomoć nije znak slabosti. Ona može biti način da porodica ponovo pronađe put jedni do drugih.
Prepoznajete li promene u odnosima unutar svoje porodice?
Razgovor sa stručnim licem može pomoći da bolje razumete šta se događa i koji oblik podrške bi za vas bio najprimereniji.