Lečenje zavisnosti od alkohola
Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti kako u Srbiji tako i svugde u svetu. Kod nas u Srbiji je alkohol veoma pristupačan, kulturološki prihvaćen, jeftin, dostupan na svakom koraku te je jasno zašto je borba protiv alkoholizma duga i teška…ali i moguća!
Detoksikaciju možete obaviti u bolnici Sunce
Da li sam alkoholičar?
Postoji upotreba alkohola, zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola.
- Zloupotreba alkohola podrazumeva upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje osobe i dovodi do određenih problema u ponašanju i sa drugim ljudima.
- Zavisnost od alkohola uključuje i potrebu za alkoholom nad kojom osoba gubi kontrolu, kao i fizičke simptome i pojavu krize kada alkohola nema. Nakon sat vremena bez pića već se javljaju simptomi kao što su tremor (trešenje ruku), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.
Ljudi obično smatraju da je neko alkoholičar ako puno pije. Ali to nije zapravo istina. Alkoholizam je karakterističan po gubitku kontrole, a ne količini pića. Vrlo često, alkoholičari piju, ali se ni ne napiju.
Svako može postati alkoholičar!
Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i time da razvije alkoholnu zavisnost (alkoholizam).
Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma.
Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.
Kako alkohol deluje?
Kao što važi za svaku supstancu, tako je i dejstvo alkohola individualno– zavisi od opšteg stanja organizma onog koji ga pije kao i od vrste pića, ali naravno i konteksta u kojem se pije.
Kada se alkoholno piće popije, ono preko usta dolazi u želudac, gde se apsorbuje i ulazi u krvotok. Vrlo je bitno da li je želudac prazan ili pun jer je dokazano da je dejstvo alkohola i do tri puta jače kod praznog stomaka. Krvotokom alkohol postaje dostupan po čitavom telu, ali se efekat najviše primećuje u mozgu. To je razlog zašto dolazi do poremećaja u mišljenju i razmišljanju i zaboravnosti (alkoholna amnezija). Alkoholna amnezija ima široke posledice: alkoholičar se nakon pijanstva ne seća šta je radio, u takvim stanjima nije retko kriminogeno ponašanje, svađe i tuče, na šta ga sledećeg dana obaveštavaju osobe iz okruženja.
Dok pije, osoba oseća zadovoljstvo i opušta se što je i logično jer se u početku otpušta dopamin koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja. Međutim, kada krene razgradnja (metabolisanje) alkohola, dolazi do smanjenja raspoloženja, osoba postaje tiša i povlači se. Ovo je neprijatno iskustvo i zato osoba nastavlja da pije ne bi li se oraspoložila ili vratila u prvobitno stanje. Time se povećava količina unešenog alkohola i samim tim nastaju oštećenja u organizmu (zdravstvene posledice).
Postoje i ograničenja u metabolisanju alkohola. Ukoliko dođe do prezasićenja organizma alkoholom, nemetabolisani alkohol se duže zadržava u organizmu dok se ne metaboliše, što povećava posledice. Ovo opet dovodi do ubrzanja metabolizma ne bi li se organizam oslobodio viška alkohola što negativno utiče na metabolizam ostalih materija koje se unose (hrana, lekovi).
Lečenje zavisnosti od alkohola i odnosa unutar porodice kod zavisnika i kod saradnika može izazvati psihičke probleme koje treba sanirati.
Tolerancija
Vremenom, tokom razvoja alkoholizma, dolazi do povećanog unosa alkohola, ne bi li došlo do što boljeg efekta koji se očekuje. Ovo se naziva povećanje tolerancije. Unos veće količine alkohola povećava oštećenja organa i organskih sistema i vodi ka sve većem propadanju organizma u celini. Ne postoji organ koji nije pogođen alkoholizmom!
Hronična upotreba
Kada govorimo o alkoholu, prostor između povremenog uzimanja (bez štetnih posledica, a sa uživanjem u dejstvu alkohola) i upotrebe alkohola koja ostavlja trajne posledice je veoma mali.
Da li postoji mogućnost povećane upotrebe alkohola koja ne dovodi do moždanih oštećenja? Mnogi ljudi koji dosta piju ne pokazuju znake u promeni moždanih funkcija. Ipak, iako se oštećenja ne vide na prvi pogled, to ne znači da ih nema. Sve psihičke funkcije su pogođene alkoholizmom.
Koja količina i koliko često?
Zadovoljavajući efekat alkohola je onaj koji ne prelazi fazu u kojoj je motorika ugrožena i u kojoj se javlja mučnina i ostale neprijatne senzacije. Izraženo u ml ne bi trebalo da prelazi 4 ml pića na sat.
Pitanje „koliko“ mora se sagledati zajedno sa pitanjem i „koliko često“. Pola ili jedno piće dnevno je u redu (i to ne svaki dan), ali istraživanja pokazuju da već 2 pića dnevno značajno povećavaju rizik od teških oboljenja (infarkta ili raka).
Obično se pod prihvatljivom upotrebom alkohola smatra kada osoba pije regularno, ali se ne napije i ne pokazuje znake zavisnosti. U principu vrlo je jednostavno, mada ne tako lako merljivo- što više alkohola osoba pije pri svakom uzimanju, to je veća verovatnoća za nastanak moždanih oštećenja.
Ako se uporede 2 osobe koje popiju 7 pića nedeljno, od kojih jedna pije po jedno svaki dan, a druga popije svih 7 u subotu uveče u izlasku, druga osoba će biti u mnogo većem riziku za moždano oštećenje. To je naročito bitno za mlade čiji je mozak u razvoju.
Vikend alkoholizam može dovesti do poremećaja, iako ga društvo smatra kao nešto što nije toliko opasno ili kažnjivo zakonom.
Kako se sprovodi lečenje zavisnosti od alkohola?
Često ljudi misle da je za izlazak iz problema kao što su alkoholizam, korištenje droga i drugih bolesti zavisnosti dovoljno da se osoba „uozbilji“, da se trgne, da ima čvrstu volju i da može samostalno da izađe iz svega. Alkoholizam i ostale bolesti zavisnosti su bolesti koje kao i druge i zahtevaju određen protokol lečenja. Lečenje počinje detoksikacijom (Prva faza lečenja bolesti zavisnosti). Po završetku detoksikacije u terapiju se uvodi averzivna terapija (blokatori u vidu tableta/depo injekcija/implanta radi održavanja apstinencije. Preporuka je da se lečenje nastavi u Drugoj fazi lečenja bolesti zavisnosti (pročitajte više o Metodama lečenja).
Ukoliko želite da dobijete još informacija o lečenju i zakažete svoj prvi termin, kontaktirajte nas na mail: info@bolestizavisnosti.co.rs ili pozovite: +38169 243 76 62 (viber/whatsapp)
- Dr Milutina Ivkovića 9a, Beograd
- info@bolestizavisnosti.co.rs
- +38169 243 76 62, +38164 243 76 61
- +38111 423 12 58