Tokom godina, tehnologija je potpuno promenila naš svet i svakodnevni život, kako odraslih tako i dece. Moderna tehnologija je deci stvorila neverovatne alate i resurse, nudeći im korisne informacije na dohvat ruke. Svima nam je jasno da savremene tehnologije: kompjuteri, mobilni telefoni i internet mogu doprineti sticanju znanja, učenju i razvoju – pod uslovom da se pravilno upotrebljavaju.
Na žalost, podaci do kojih dolaze mnogobrojna istraživanja poslednjih godina i kod nas i u svetu, govore o tome da naša deca provode mnogo sati dnevno na društvenim mrežama i video igrama. Većina roditelja razapeta je između želje da svojoj deci omogući praćenje modernih tokova tehnologije i opravdane brige da će preterana upotreba te iste tehnologije biti štetna za ukupni razvoj mladih bića, kako fizički, tako i psihički.
Neka deca se mogu uplesti u svet igrica i društvenih mreža, uživajući u njemu u malim količinama. Na njima mogu provoditi neko vreme u toku dana ili sa prijateljima ili sami u svojim sobama, ali ocene im ne padaju, održavaju snažna prijateljstva, obično su dobronamerni i prijateljski raspoloženi po kući, odlaze na vreme u školu i nikad ne propuštaju treninge ili druge vannastavne aktivnosti. Igrice ili društvene mreže čine zabavni dodatak njihovim životima, ali ne i njihov veći deo.
Međutim, sve je veći broj onih koje ovakav način provođenja vremena potpuno okupira, stavljajući u drugi plan sve ostale aktivnosti i odnose.
Koje su posledice?
Ukoliko deca i mladi provode više sati dnevno na video igrama i društvenim mrežama, to će dovesti do ometanja prirodnog razvoja u svim sferama ličnosti: razvoja inteligencije, govora i komunikacije, a posebno socijalno-emotivni i moralni razvoj. Adolescenti koji su u procesu formiranja identiteta i traganja za odgovorima na mnoga pitanja, poistovećuju svet na društvenim mrežama sa realnošću, sebe nisko vrednuju u odnosu na vršnjake i ostale koje prate na društvenim mrežama, trude se da dostignu te (nedostižne) ideale. Zbog svega ostalog dolazi do razočarenja jer njihovo „realno- ja“ nikada ne može da bude ni blizu idealizovanim slikama sa društvenih mreža ili se u potpunosti poistovećuju izgradnji idealne slike sebe na društvenim mrežama, zapostavljajući realan život, osobe i odnose.
U periodu razvoja u kome bi trebalo da razvijaju socijalne i komunikacijske veštine, preterana usmerenost na virtuelni svet dovodi do toga da deca i adolescenti u realnom životu imaju teškoće u komunikaciji sa drugima, prepoznavanju kako svojih, tako i emocija drugih, rešavanju problema, prevladavanju frustracija… Ove teškoće samo još više „guraju“ dete u virtuelni svet na koji je navikao i u kome se bolje snalazi i začarani krug se stvara.
Prevencija
Najveća opasnost je u tome što se računar ili „pametni“ telefon retko prepoznaju kao potencijalne opasnosti od kojih se može biti zavistan. Mehanizam kojim se ova zavisnost uspostavlja i razvija sličan je kao i kod drugih bolesti zavisnosti, a proces lečenja dugotrajan. Veoma je važno da odrasli iz detetovog najbližeg okruženja na vreme prepoznaju znake zavisnosti.
Neki od znakova da je dete u riziku su: dete stalno razmišlja o igricama i društvenim mrežama, čak i kada nije na njima; sve više i više vremena provodi na internetu; kada je „na“ telefonu i računaru gubi pojam o vremenu; nervozno je kada nema internet i ne može da razmišlja ni o čemu drugom; školski uspeh i odnosi sa drugima trpe zbog njegovog preteranog korištenja interneta; izbegava da prizna koliko vremena zaista provodi na telefonu ili računaru; kada je loše raspoloženo ili ima problem telefon i računar su mu „uteha“; nekoliko puta je bezuspešno pokušavao da smanji vreme koje provodi na telefonu ili računaru.
Porodične relacije
Neka istraživanja su pokazala da porodice adolescenata koji razvijaju zavisnost od interneta imaju neke zajeničke karakteristike. U većini slučajeva su to porodice koje su emocionalno udaljene, s malo zajedničkih aktivnosti između članova, odvojenim načinima provođenja slobodnog vremena i bez mogućnosti da se jedni drugima obrate za pomoć. Odsustvo reda i nestabilnost u tim porodicama dok je adolescentu koji je nesiguran, neistrajan i impulsivan upravo je potreban pojačan nadzor i briga roditelja kako bi prebrodio period adolescencije i rizike koji ona nosi. Zbog svega ovog, adolescenti se okreću dostupnijem „izvoru podrške“ kao što su interaktivna iskustva na internetu.
Da bi se izbegle veće ili smanjile postojeće posledice, a primećujete neke od ovih znakova kod svog deteta, neophodno je da se obratite za profesionalnu pomoć. Psihijatrijska ordinacija „Sunce“ Vam može pomoći u tome. Svojim dugogodišnjim iskustvom u lečenju bolesti zavisnosti kao i radu sa adolescentima i porodicama, uspeli smo da pomognemo velikom broju porodica sa ovakvim problemom.