IZVUCITE SVOJE DETE IZ KANDŽI DROGE
Ukoliko sumnjate da je vaše dete počelo da upotrebljava nedozvoljene supstance na svom putu ka odrastanju evo nekoliko znakova da su sumnje opravdane.
1. ZAPOSTAVLJANJE DOSADAŠNJIH OBAVEZA
Svaka osoba kada krene da koristi droge uverena je da se njemu/njoj nikada neće desiti da dođu do problema. Sve češće dolazi do svađa sa roditeljima. Obaveze ili odlasci u školu se sve češće zamenjuju provođenjem vremena sa društvom, “desi se neki provod”. Što vreme duže prolazi na ovakav način, problemi postaju sve učestaliji i sve ozbiljniji. Nesporazumi i svađe sa roditeljima ili prijateljima su sve dublji jer droge sve negativnije utiču na međusobne odnose što zbog zanemarivanja ili neispunjavanja obaveza. U ovoj fazi su već mogući veći problemi u smislu ozbiljnog „popuštanja“ u školi, problemi u saobraćaju, prekidi prijateljstava ili ozbiljnih emotivnih veza.
2. PREKOMERNO TROŠENJE NOVCA
Da bi upotreba bilo koje psihoaktivne supstance (droge) postala problematična, ona pre svega mora za onog ko je uzima da ima neko poželjno dejstvo, odnosno treba da ima dejstvo koje on ili ona vrednuju kao zadovoljstvo ili „nagradu“. To znači da kad neko doživi za nju/njega „nagrađujuće iskustvo“ vrlo uskoro će poželeti da „uzme ponovo“. To se može desiti nakon nekoliko sati, a nekada i nakon nekoliko nedelja. Pošto je droga dobila određenu važnost, osoba će ubrzo biti spremna da „plati cenu“ uzimanja, što je uvek predvidljivo. Sa većom željom za doživljajem zadovoljstva, povećava se potreba za većom količinom novca. Traženje novca za džeparac i izmišljanje “nekih nenadanih troškova” povećava sumnju da problem postoji.
3. POVREMENO DRHTANJE RUKU, ZNOJENJE I NALETI POSPANOSTI pretvaraju se u hronično stanje premora.
Posle dužeg ponovljenog uzimanja telo počinje da reaguje na iste doze tako da su efekti droge manji ili sporije nastupaju. Promene u organizmu koje nastaju uzimanjem droge dovode do stvaranje utiska da organizam može da funkcioniše samo kada se unese droga. Smanjivanjem doze i pokušajem da se prekida uzimanje dovode do neprijatnih stanja i simptoma. Neprijatni psihički doživljaji, telesne tegobe i simptomi koji se pojavljuju kada se prekine uzimanje droge ili kada se značajnije smanji doza, nazivaju se apstinencijalne tegobe ili sindrom. Ovo je proces pokušaja organizma da se adaptira na funkcionisanje tela bez droge. U zavisnosti od droge kojoj vrsti pripada, mogu se razviti različiti simptomi. Najupečatljivi su nemir, nervoza, drhtavica, mučnina, povraćanje, zakrvavljene oči…opšta iscrpljenost.
4. OŠTEĆENJE SLUZOKOŽE NOSA
Droge se mogu uzimati na nekoliko načina: gutanjem, pušenjem, na nos (ušmrkivanjem) i venski (uz pomoć igle i šprica). U zaviasnosti od načina unosa, dešavaju se promene na organima unosa. Pušenjem (marihuana, hašiš, krek) dolazi do promene na usnama i sluznici usne duplje. Šansa za nastanak karcinoma usta je 40 puta veća nego kod osoba koje ne koriste ove supstance. Uzimanjem droge na nos (ušmrkivanjem) (heroin, kokain, speed) dolazi do oštećenja sluznice nosa, što u krajnjem slučaju može dovesti do pucanja nosne pregrade koje se jedino hirurški putem može sanirati. Pre toga vidljiva su česta krvarenja iz nosa, sekret, ima se utisak da osoba ima alergiju, kijavicu, prehlađena je. Mora se uzeti u obzir i higijenska (ne)čistoća supstanci koje se unose na ovaj način te su infekcije češće pravilo nego izuzetak.
5. VELIKI GUBITAK TEŽINE, PODOČNJACI ISPOD OČIJU
Život zavisnika je uglavnom praćen poremećajem dnevno-noćnog ritma kao i poremećajem dnevnih rituala. Ishrana je zanemarena, obroci se svode na jedan obrok koji čine najčešće “prazne kalorije”. Vremenom, takav način života se oslikava na izgledu, osoba je izmršavela, podočnjaci su vidljivi, znaci hronične iscrpljenosti i umora su očigledni.
6. SKLONOST AGRESIVNOM PONAŠANJU
Što problem zavisnosti duže traje, problemi postaju učestaliji i ozbiljniji. Nesporazumi i svađe sa roditeljima ili prijateljima su sve dublji jer droge sve negativnije utiču na međusobne odnose. Pošto okruženje intenzivno počinje da sumnja da je problem sa supstancama prisutan, zavisnik “stisnut sa svih strana” pokušava da agresivnim ponašanjem smanji tenziju koja se oko njega stvara što u neku ruku uspeva jer porodica ne želi pogoršanje ionako loše stanje.
SVAKO MOŽE DA POSTANE ZAVISNIK
Ne postoje predodređene osobe koje će postati zavisnici. Takođe, ne postoji bezbedna zaštita, “način bezbednog uzimanja“ pa da se ne postane zavisnik. Stvaranje zavisnosti po mnogo čemu ima predvidljiv tok i sled događaja. Bilo ko, kada počne da uzima neku drogu duboko veruje da je to bilo beznačajno, prolazno, „samo sad“. Svi misle da NIKADA neće nastati problem.
Uskoro, nekad pre, a nekad kasnije, pojavljuju se manji problemi, svađe i ubeđivanje da se „neki događaji nisu baš tako dogodili“, „da to ne znači da sam narkoman, samo sam probao/probala“, „neće se više ponoviti“, … Ovi izgovori su najčešće dovoljni da se situacija malo smiri.
Međutim, dete sve više provodi vreme u nekim „novim“ aktivnostima, na žurkama. Kada treba da je u školi ili ima neku obavezu, desi se „neki provod“. Ovo i dalje izgleda kao „svako normalno odrastanje“ i kao „ništa strašno“. Ali upravo to nastavljanje ili ponovno počinjanje novog uzimanja supstance uprkos pojavi problema je opasna zamka.
Što vreme duže prolazi na ovakav način, problemi postaju sve učestaliji i sve ozbiljniji. Nesporazumi i svađe sa roditeljima ili prijateljima su sve dublji jer droge sve negativnije utiču na međusobne odnose što zbog zanemarivanja ili neispunjavanja obaveza, što zbog prevelikog trošenja novca. U ovoj fazi su već mogući veći problemi u smislu ozbiljnog „popuštanja“ u školi, problemi u saobraćaju, prekidi prijateljstava ili ozbiljnih emotivnih veza.
Problemi nisu svakodnevni, već dolazi do perioda mira i usklađenih odnosa što otežava prepoznavanje punog smisla problema. Periodi mira znaju da potraju i mesecima što daje utisak da je „sve u najboljem redu“.
Ipak, obrazac zavisnosti se uveliko razvio i ciklus se ponavlja češće ili ređe i vodi ka sve nižem nivou pojedinačnog funkcionisanja i međusobnih odnosa.
Nastavljanje uzimanje droge i onda kada ono prouzrokuje životne probleme ukazuje da su droge i uzimanje od većeg značaja za zavisnika nego posledice i gubici koji nastaju.
Ovo predstavlja SRŽ ili JEZGRO ZAVISNOSTI.
Ovakvo surovo menjanje pa čak i gubljenje skale vrednovanja podržavano je negiranjem kao destruktivnim psihološkim mehanizmom odbrane. Kada se dostigne ova faza u razvoju zavisnosti, ostala zbivanja su prilično predvidljiva ili bolje rečeno neizbežna.