ADOLESCENTNA KRIZA

Adolescentna kriza ne pripada kategoriji mentalnih poremećaja. O adolescentnoj krizi se govori kada postoji nemogućnost snalaženja u novonastalim situacijama koje odgovaraju tom uzrastu. Drugim rečima- adolescentna kriza je nesposobnost adaptacije na novonastale okolnosti.

 

Adolescentna kriza se sve više definiše različitim adolescentnim sindromima. Adolescentni sindromi su: kriza separacije, kriza identiteta, kriza privatnosti, kriza seksualnog identiteta, kriza autoriteta, kriza radnih obaveza, kriza odgovornosti.

KRIZA IDENTITETA I KRIZA AUTORITETA

U praksi se najčešće susrećemo sa krizom identiteta i krizom autoriteta. Kriza identiteta predstavlja teškoće u procesu osmišljavanja sebe i sveta oko sebe. Ona se može manifestovati kao difuzija identiteta, negativni identitet i “kao da” identitet (lažni self)

Kriza autoriteta nastaje u procesu osamostaljivanja adolescenata i njihovih nastojanja da budu prihvaćeni u krugu odraslih. Kriza se ogleda u sukobljavanju kroz isticanje sopstvenih stavova  u odnosu na autoritete odraslih  (starije osobe iz okruženja: roditelji, nastavnici, rođaci).

zavisnost-od-interneta-i-mobilnog-telefona

U ovom životnom periodu postoji mogućnost razvoja psihotičnih poremećaja. Posebnu poteškoću  u radu sa adolescentom u krizi predstavlja mogućnost da se iza adolescentne krize “ušunja” psihoza. Međutim, burnost i dinamika događaja ne predstavljaju siguran znak za alarm početak psihoze.

Najčešći poremećaji u adolescentnom uzrastu

Najčešći poremećaji u adolescentnom uzrastu su: teškoće u savladavanju školskih obaveza  (nesposobnost koncentracije, hiperaktivnost, loš uspeh, izbegavanje škole), emocionalne teškoće, mentalna anoreksija, poremećaji ponašanja i delikvencija, bolesti zavisnosti .

Treba znati da simptomi adolescentne krize i adolescentni sindromi nisu specifični, ali su žestoki. Simptomi se mogu pojačavati i mogu nestajati, nekad i bez intervencije. Najbitnije je ispratiti funkcionisanje adolescenta. Ukoliko se njegov razvojni nivo uklapa u norme i dinamiku porodice i socijalne sredine, verovatno je prolaznog karaktera. Međutim, ukoliko su simptomi dugotrajni i često se vraćaju, verovatno je neophodna pomoć stručnjaka.

 

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *