Imate zavisnika od alkohola u porodici? Evo kako da pružite podršku alkoholičaru
Negativni efekti preteranog konzumiranja alkohola
ALKOHOL ima brojne NEGATIVNE EFEKTE na organizam koji zavise od količine alkohola koji je konzumiran, brzine konzumiranja, telesne mase, pola, starosti, genetike i drugih faktora. Prekomerna konzumacija alkohola može uzrokovati mnoge negativne efekte na organizam, uključujući:
- Oštećenje jetre: Jetra je organ koji obrađuje alkohol, ali prekomerna konzumacija alkohola može oštetiti jetru i dovesti do bolesti jetre poput ciroze.
- Povećani rizik od raka: Prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od različitih vrsta raka, uključujući rak grla, jednjaka, dojke i debelog creva.
- Problemi sa srcem: Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do visokog krvnog pritiska, srčane aritmije i srčanog udara.
- Oštećenje mozga: Prekomerna konzumacija alkohola može oštetiti mozak, uzrokujući probleme sa pamćenjem, koncentracijom, pažnjom i koordinacijom pokreta.
- Oštećenje pankreasa: Prekomerna konzumacija alkohola može oštetiti pankreas, što može dovesti do pankreatitisa, koji je bolno i opasno stanje.
- Povećan rizik od nezgoda i povreda: Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do smanjenja sposobnosti donošenja odluka i usporenja reakcija, što povećava rizik od nezgoda i povreda.
Da zaključimo, prekomerna konzumacija alkohola može imati ozbiljne negativne efekte na organizam.
KAKO DA MOTIVIŠETE ALKOHOLIČARA DA SE LEČI I PRUŽITE MU ISPRAVNU PODRŠKU
Motivisanje alkoholičara da se leči može biti teško, jer često alkoholičari negiraju da imaju problem ili odbijaju da traže pomoć.
Za razliku od drugih bolesti, kod alkoholizma jedan od najvećih problema je dolazak na lečenje. Tokom trajanja problema, alkoholičar izgrađuje brojne mehanizme odbrane. Na taj način sebi i okruženju dokazuje da nije alkoholičar već samo ponekad popije piće više, “što može svakom da se desi”. Porodica stvara uverenje da je učinila sve da motiviše alkoholičara na lečenje. Na poslu, gde alkoholičar radi, uglavnom okreću glavu od problema. Time se odgovornost uvek prebacuje na nekog drugog, a alkoholizam traje. Na ovaj način se potvrđuje činjenica da alkoholičar nikada ne dolazi ne lečenje dobrovoljno. U stvari, alkoholičar mora da bude primoran da prihvati lečenje kao jedini izlaz iz neizdržive životne situacije u kojoj se nalazi.
Postoji nekoliko načina kojima možete motivisati alkoholičara da se leči:
- Komunikacija kao ključ: Važno je razgovarati sa alkoholičarom otvoreno i saosećajno, bez osuđivanja ili kritiziranja. Pokušajte da razumete zašto konzumira alkohol i šta mu donosi, i pokušajte da mu objasnite kako alkohol utiče na njegovo zdravlje i život.
- Postavljanje granica je prioritet: Ako imate bliski odnos sa alkoholičarom, možete postaviti granice u vezi sa njegovim ponašanjem i konzumacijom alkohola. Ove granice mogu uključivati postavljanje jasnih pravila u vezi sa konzumacijom alkohola, kao i posledice ako se ta pravila ne poštuju.
- Pronalaženje podrške kod terapeuta i u okruženju: Pronalaženje podrške može biti ključno za motivisanje alkoholičara da se leči. Ovo može uključivati porodicu, prijatelje, grupe za podršku i terapeute. Važno je da alkoholičar zna da ima podršku i da nije sam u svom procesu ozdravljenja.
- Informisanje: Alkoholičari često ne razumeju koliko je njihov problem ozbiljan. Informisanje o efektima alkohola na organizam i život može pomoći da se shvati koliko je važno da se leči.
- Podsticanje na lečenje kao bitan vid podrške: Pokušajte da podstaknete alkoholičara na lečenje. To može uključivati ponudu podrške u pronalaženju tretmana, zajednički odlazak na sastanak ili terapiju, ili razgovor o prednostima lečenja i poboljšanju kvaliteta života.
Uz ove strategije, važno je biti strpljiv i ne očekivati da će se alkoholičar odmah odlučiti za lečenje. Potrebno je vreme da se promeni način razmišljanja i ponašanja, ali uz podršku i motivaciju, alkoholičar može početi da se kreće ka ozdravljenju.
Veoma je važna činjenica da motivaciju za lečenjem treba dograđivati tokom čitavog perioda lečenja i kasnije, kada ono formalno prestane.
Nažalost, svi problemi mogu munjevito da se vrate, čak da se se i pogoršaju, ako se ne uspe sa suštinskim ciljem i zahtevom: o s t a t i č i s t i t r e z a n .
Da bi se ovaj cilj dostigao neopohodno je n a p r a v i t i k o r e n i t e p r o m e n e. Dakle, lečenje podrazumeva pravljenje promena (l e č e nj e = p r o m e n a ). Lečenje treba da bude neka vrsta male “l i č n e i p o r o d i č n e r e v o l u c i j e”, što na neki način znači da ništa ne može da bude “po starom zavisničkom principu”
To znači da cilj nije samo prekinuti sa zavisnošću, već nesto još važnije i teže,a suštinski lepše i vrednije, a to je n e p o č e t i p o n o v o , ostati “čist” i trezan, oporaviti se i formirati novi način života, zdraviji i kvalitetniji.