Kako prepoznati znakove zavisnosti kod adolescenta
Adolescencija predstavlja jedan od najosetljivijih faza u razvoju svake osobe. Adolescent se suočava sa telesnim i psihičkim promenama, teži da bude prihvaćen od strane vršnjaka, da se uklopi u društvo koje je popularno… i sve to dovodi do oscilacija u raspoloženju i ponašanju. Većina adolescenata prođe kroz ovaj turbolentan period bezbedno, ali određen broj ipak se otisne u vode zavisnosti…
Kako prepoznati pored svih oscilacija u ponašanju da adolescent ima problem sa bolestima zavisnosti? Iako se zavisnost krije od očiju roditelja, u nekom trenutku postaje očigledna. U početku se adolescent povlači- smanjuje se komunikacija sa ukućanima, remeti se dnevno-noćni ritam, popušta se sa ocenama u školi i nakon nekog vremena počinju svađe. Adolescent uvek negoduje. Povećava se potreba za novcem uz izgovor da je potrebna oprema za školu, garderoba, ali novac se troši na sve osim na tražene stvari. Vreme se gubi ako ukućani negiraju da postoji problem. Negacija zna da potraje nekad i godinama, čak i kada već ukućani nailaze na otvorene tragove da se dete vraća kući “kao da je pod dejstvom alkohola“, “krvavih očiju“, “raširenih zenica” ili “jako suženih zenica, kao čiodina glava”… Svi ovi znaci su alarm da mora da se otkrije šta se dešava sa detetom.
Modeli ponašanja adolescenta i roditelja tokom zavisnosti dobijaju oblik koji održava problem u porodici. Članovi porodice se udaljavaju, manje se priča o ličnim stvarima među ukućanima, uglavnom se “motri” na adolescenta koji dobija nazive: “crna ovca porodice” ili “identifikovani pacijent” i svi se prilagođavaju novonastaloj situaciji. Javno niko ne govori o eventualnom problemu, sve se zataškava, “gura pod tepih” i tek kada se jave očigledni znaci propadanja adolescenta- mršavost, izgubljenost u lažima, često i finansijski nezavidna situacije cele porodice, vrlo moguće maltretiranje mlađih braća i sestara, počinje otvorenije da se priča o postojećem problemu. Ovo je momenat kada cela porodica razmišlja kako da se “izvuče” iz novonastale situacije. Pregovara se sa adolescentom, prave se planovi, ali najčešće ostaje na obećanju da “neće više”. Ubrzo dolazi do recidiva (ponovnog uzimanja supstance). Ovakvi ciklusi se nekada ponavljaju nekoliko puta dok definitivno se ne donese odluka da se potraži stručna pomoć. Faza koja je do tada trajala je bila “faza pseudorešenja”, a kako je porodica dotakla dno, traži se pravo rešenje i stručna, profesionalna pomoć.
Roditelji se često osećaju kao da su “omanuli” u svom najvećem poslu- roditeljstvu. Ali to ne sme da ih obeshrabri, moraju da pomognu detetu! Samo lečenjem se može postići oporavak i zalečenje kako adolescenta tako i cele porodice. Ne sme se okretati glava od problema! Negiranju nema mesta, kao ni minimiziranju (da problem nije toliko velik i da je to faza u odrastanju). Ne, to nije faza nego put ka propadanju i pojedinca i cele porodice.
Psihijatrijska ordinacija Sunce se bavi lečenjem bolesti zavisnosti (od droge, alkohola, kocke) kao i porodice od posledica zavisnosti. Nemojte okretati glavu od problema! Suočite se sa njim i pomozite svojim bližnjima da pronađu svoj put ka ozdravljenju.
Na našem sajtu informišite se o uslugama koje pružamo i o našoj uspešnosti: https://bolestizavisnosti.co.rs